Noc. Vozim lagano. Vracam se putem ciju svaku rupu i izbocinu znam napamet. Putem kojim sam toliko puta prosao. Idem kuci a misli me odvalce mute se i mesaju. Ispred mene semafor. Crveno svetlo i mali uslov desno... Uslov desno..Uslov. Desno. Kao da zivot pruza neki uslov - pomislih. Stojim i gledam. Motor se utisa i sve se nekako smiri. Jako crveno obasjavi mi auto i govori da stanem, i odzvanja mi u glavi stani, stanaaani..Uzalud. Ko da sam dorata jako osinuo bicem, i sam pomalo nespreman na ponasanje auta, skrenuh 'uslovno' udesno. I vozim ulicom gde god da me odvede. Nigde nikog, ni sa leve ni sa desne strane puta i ako nije tako kasno. Pola dva. Jedino se krosnje drveca njisu i ko da me pozdravljaju sto prolazim tuda u to vreme i sam... neizvesnost je nekako izvesna... Posle pravog dela, put zavija u udesno i lagano vodi uzbrdo. Pri vrhu brda osvetljen ulicnim svetiljkama jasno se vidi most.Premosticu ja ovo kako znam i umem. Premosticu. Moram. A u drugom planu iza mosta pri vrhu krosnji - on. Mesec. Tacno iznad mostica a onako zaokruzen krosnjama koje se klanjavo nisu. . Ni pun ni mlad, nekako upravo napola. Linija koja ga deli na pola sleva se spusta na desno.. Sa donje strane jako obasjan a sa gorenj crn ko ugarak. A izmedju linija mutna cini ti se ko da se bori svetlo sa tamom i tama sa svetlom.... i nisi siguran gde je sta u prednosti. E tako ti je u dusi moj... promumlah i lupih o volan... I bi mi malo krivo na njega . Ipak ce kod njega za koji dan jasno biti sta ce prevagnuti, i koja ce strana pobediti...
31.12. Deset i jos koji minut...Obistinili su se dogovori za docek. Ulazim u auto sav namirisan, naprskao sam The man, Calvin Kline-a po svemu sto sam nosio i gde god mi je palo na pamet. Palo mi je i jos jedno mesto al se pogledah u ogledalo i rekoh ma ti nisi normalan. I mirisem vec pocinje da mi bude muka, pici grejanje jako i tad vidim jelkicu koju je cale tog jutra , zamenio i otvorio-celu, ubicu ga ako joj zamirisem na wunderbaum vanilu..Da bice i ona tu... i bice lepo, mora biti lepo... Ajde manijace pozuri vicem preko telefona, zar jos nisi spreman, maznuce je neko dok se ti spremis. Ne kenjaj nije ona jos ni dosla, a sve ako ces da bude sa tobom hehehe, penji se gore treba mi tvoja pomoc. Otkud sad zna da nije dosla poceh da paranoisem i mrstim se, sto da nece da bude sa mnom pogledam se u retrovizor : ma daj... pentram se na treci sprat zvonim a idijot mi otvara u majici i gacama, ja zabezeknut pominjem  familiju rod... al dzabe... Sta je bilo covece vidi koliko je sati a ti u gacama.... to be continued