Dan M
Bio je dan i desio se dan M... I bilo je ..i lepo i trajalo je kao i pocetak iskrcavanja na Normandiju, opsezni desant sa padobranima od bele i nezne svile, svila... pucnjevima na sve strane, opštim metežom i jakim uzdasima, jaucima i pozivim za nove napade...primirimo se po danu a onda opet napadi i ...Ja.. nisam se obazirao na savete da je vreme izuzetno nestabilno za frontalnu razmenu pogleda.. ipak su pripreme trajale čitava tri četiri meseca...a i oblaci su se, čak i golim okom vidno razišli i bljesnuo je jak i prodoran osmeh i pojavljivao se redovno kada bih je ugledao... i sve je ličilo na pravu stvar. Ličilo... kažem tek sad... I buuuuummmm... Bljestavilo .... muk...”udajem se i odlazim za Beograd” bile su poslednje reči koje sam zapamtio... spustio sam slušalicu i nije bilo ništa strašno ... ništa me nije bolelo...i bio je običan dan... dan sličan onom danu u Hirošimi a i u Nagasakiju, danu kada je skoro sve sravnjeno sa zemljom....Marija je njeno ime... Marija je.... Marija...
Preživeo sam, ojačao, (ha tešim se).. i prošlo je... i..