16 Фебруар, 2008 21:34
Koliko nas dnevno obilazi kioske, kolportere, markete, ulične prodavce, dragstore? Koliko nas je srećno kada im ugleda lice koje je svakog dana drugačije a opet lako prepoznatljivo? Koliko nas traži bez malo još jednog člana porodice? I koliko često i otvoreno dopušta da uđu u naš svakodnevni život i po svom nahođenju oblikuju. Koliko nas čita dnevne novine? Puno stvarno puno.
A izbor je svakako velik i ne tako banalan. U ponudi je svakako veliki broj novina sa različitom karakternom crtom, i ponudom za zadovoljenje ličnih interesovanja i poimanja dobrog i od poverenja izveštača. Ima ih sa jakim i bombastičnim na prvi pogled ko balon velikim utiskom ali nažalost utiskom koji i traje toliko koliko je potrebno da se balon izduva. Otvorite prvu stranu , drugu, treći i puffffffffff. Toliko, a posle se sve nekao mrljave po rukama izgube formu i čvrstinu koju su onako velikim naslovima nudili. Pa ima onda onih umerenih, kolažnih, jedna strana relne i sumorne svakodnevice, pa nekoliko strana saveta sta bi smo mogli jesti i oblačiti, pa opet još jedna stranica realnosti, pa opet nekoliko strana sporta i horoskopa koji uvek nesto lepo obećavaju pa tok stignete do kraja lepo vam vreme prodje, ko da ste se ispričali sa prijatnom komšinicom sa prizemlja koja zna sve šta se dešava uzgradi. Pa onda onih, novina, velikog formata, sa puno listova. Teških i filozofski dubokih misli i razjašnjenja. Svi imamo po nekog takvog rođaka, sa velikim socijalnim naočarima koji sve po lako radi, deli savete svima, i za sve ima objašnjenje samo kad bi imali strpljenja i vrmena da ga saslušamo..
Tužno je videti sve te različite novine uveče i još na jednom mestu. Obratite pažnju predveče u nekom kafiću na sve te novine dok stoje na jednom mestu. Od silnih i različitih ruku savijene početne stranice, izgleda kojeg bi se svake pristojne novine samo postidele, a sad kao veštački veliki osmesi mame ne bi li ih još neko uzeo u ruke tog dana. I kako sa listanjem privih stranicama počinje kraj njihovog postojanje.... Surovo nema šta.
A izbor je svakako velik i ne tako banalan. U ponudi je svakako veliki broj novina sa različitom karakternom crtom, i ponudom za zadovoljenje ličnih interesovanja i poimanja dobrog i od poverenja izveštača. Ima ih sa jakim i bombastičnim na prvi pogled ko balon velikim utiskom ali nažalost utiskom koji i traje toliko koliko je potrebno da se balon izduva. Otvorite prvu stranu , drugu, treći i puffffffffff. Toliko, a posle se sve nekao mrljave po rukama izgube formu i čvrstinu koju su onako velikim naslovima nudili. Pa ima onda onih umerenih, kolažnih, jedna strana relne i sumorne svakodnevice, pa nekoliko strana saveta sta bi smo mogli jesti i oblačiti, pa opet još jedna stranica realnosti, pa opet nekoliko strana sporta i horoskopa koji uvek nesto lepo obećavaju pa tok stignete do kraja lepo vam vreme prodje, ko da ste se ispričali sa prijatnom komšinicom sa prizemlja koja zna sve šta se dešava uzgradi. Pa onda onih, novina, velikog formata, sa puno listova. Teških i filozofski dubokih misli i razjašnjenja. Svi imamo po nekog takvog rođaka, sa velikim socijalnim naočarima koji sve po lako radi, deli savete svima, i za sve ima objašnjenje samo kad bi imali strpljenja i vrmena da ga saslušamo..
Tužno je videti sve te različite novine uveče i još na jednom mestu. Obratite pažnju predveče u nekom kafiću na sve te novine dok stoje na jednom mestu. Od silnih i različitih ruku savijene početne stranice, izgleda kojeg bi se svake pristojne novine samo postidele, a sad kao veštački veliki osmesi mame ne bi li ih još neko uzeo u ruke tog dana. I kako sa listanjem privih stranicama počinje kraj njihovog postojanje.... Surovo nema šta.
